VII susret Klapa, Kistanje

Za večer svetog Nikole u Kistanju

Ovu večer, moja bolja polovica i ja smo odlučili u Kistanje. Na klape, na VII susret klapa, Večer sv. Nikole. Vidjeli ste najavu, Kistanje, Dom kulture u 20 sati.Ulazimo u Kistanje. Sa žalošću, tugom, gledam još jedan spomenik hrvatske megalomanije. Ali naviru i sjećanja, stara sjećanja, 17 godina i više. Dovelo ljude, gurnija ih život i sad se mislite. Ne može se zdravo odrastat u ovakvon mistu. Uz to, kao, u pravon velegradu, parkiram u „predgrađu“, pa pjehe u centar do Doma.A u Domu velik (vjerojatno) dija Kistanjaca. Tili, ne tili, ovo je već u početku sociološki fenomen. Odrasli svit, koji je odrasta tamo priko Drine, ovaj mladi pod utjecajem instant kulture i sve to na klapskoj večeri. A za klape, kako ono kažu, ili ih voliš ili ih ne voliš. Nema između, teško ij je slušat onako kurtoazno. Ma dobro, političari mogu, to su otporna bića , ali dica, koja se cilu veče nije čulo??? Slušali su klape. Divota.Malo pomalo i Dom se napunija, a to je oko 500-600 ljudi, mlado, staro, muško, žensko,… Jesu li organizatori predviđali da će od Kistanja za sedan godin napravit metropolu 'o klapa. Zamisli klapska metropola u kojoj nema kalete u kojoj bi klapa zapivala. Znate onu, Kaleto mooja draga, volin … Ljudi svaka van čast. Šta znači imat viziju. Ćovik sa vizijon minja, kroji stvarnost u kojoj živi. Puno se u Kistanjan može naučit, osin čut dobre klape.Nakon uobičajenih uvodnih pozdrava, Večer svetog Nikole su otvorile cure iz Katalee (ž). Ženska klapa iz Kistanja. (opet čuđenje). Mlade cure, umisto da gledaju one gadarije o preživljavanju na TV, one pivaju po klapski. Neka, lipo. Dalje redom: Cima iz Šibenika, Drniš iz Drniša, Rećina (ž) iz Šibenika,… Ovde moran stat. Voditelj je ispriča jedan detalj, koji triba prinit. Rećina, znate šta je rećina. E, a rećina je rećina, naušnica. Dakle, u Šibeniku za ljude sa sluhon kažu da ima rećinu u uvu, pa se tako one zovu Rećina. Klapa Dalmacija vino je bila najavljena, ali su se opravdali zbpg bolesti. Janjevo iz Zagreba, Fortica iz Šibenika, Puntari iz Omiša. E, tu opet moran stat. Zašli smo u drugi dija večeri i omiški puntari su sa svojin Ćale moj, meni napravili vrhunac, klimaks večeri. Ali i svima oko mene. Zbog dugotrajnog pljeska, morali su na bis otpivat i treću pismu (ostali su po dvi). Doduše Fortica je otpivala četriri, ali dvi u kategoriji, instrumentalno, a dvi u kategoriji „a capella“. Ćalu sam čuja po ko zna koji put, a i sam je uz Puntare, otpiva po ko zna koji put, ali svaki put, ta pisma, dobro otpivana, budi emocije. Znate ono, kad van se našušure dlačice na vratu. Idu dalje Bunari iz Vodica, Grdelin iz Zagreba i domaćini Zvono iz Kistanja. Lipo van kažen, Kistanje, pa klapska metropola, a bez kaleta.Između klapa, Dinko Škevin i A.N.T. Šutra su čitali svoje stihove.I tako, stih po stih, završila je jedna lipa veče. Organizator bi triba za iduće susrete, razmislit o nekon drugon mistu za pivat. Jer kad vas je 500-600 zatvoreno u krcatoj prostoriji i di svak misli da se mora namušćat, onda to ne izgleda najbolje.I, tu je kraj. Fala Zvonu, fala klapama, fala Kistanjcima sa vizijom, na lipoj večeri čakavštine i ikavice. Na lipoj večeri plemenita pivanja.Opet u auto i iz ovog slipog criva Hrvatske, puston cestom u Knin.Snimija san tri klape, pa ako snimak bude čemu, vidit ćete ih.Ćale moooj…,ćale mooj…Građani Knina, Hrvatske, Svijeta, komentirajte ovaj članak ili temu u Komentarima ispod teksta, ili na http://redakcija@grad-knin.net .miro