LUTAJUĆI REPORTER 12

Naj Blog

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Intervju sa ljubiteljem trajnog cviječa

Naš Lutajući je danas stigao sam ozaren, veseo…u novim Nike tenisicama na kojima je pisalo Mike, s kutijom Marlbora na kojoj je pisao Malboro… i bez svojeg ogromnog kazetara. Već smo se naviknuli na svašta kod njega, ali vidjeti ga da je veseo, raspoložen… to nam se danas dogodilo prvi put. Primijetio je naše začuđene poglede, pa je objasnio da se upravo vraća od posjete krčkim Franjevcima. Počeli smo se već skoro naglas smijati. A kad je izvalio da opet jedan ekskluzivni intervju, a stigao je bez svog ogromnog kazetara, počeli smo se valjati od smijeha. Ali onda je sav važan iz džepa izvadio mini diktafon marke Zài zhōngguó, i pobjedonosno rekao: "A vidi sad!“ i uključio ga:

MUŠKI GLAS: Ajoooj moja noga! Pazi kuda hodaš.

LUTAJUĆI REPORTER: Skužajte, nisan vas videl. Su fratri doma?

MUŠKI GLAS: Kaj???

LUTAJUĆI REPORTER: Pa tu, doma?

MUŠKI GLAS: Ma kaj ti blebečeš? Ništ te ne razmem.

LUTAJUĆI REPORTER: A kaj ste bili?

MUŠKI GLAS: Kaj bili? Nisam ja bili, ja sam plavi, modri čak.

LUTAJUĆI REPORTER: Plavi? Ča su vas tamo zbubetali? Ma ne pitan vas to, nego kaj ste, ili kadi ste sad bili, ča niste bili kod fratri?

MUŠKI GLAS: Ma ja te stvarno ništ ne razmem. Kaj sam kaj? Kakav ti je to jezik?

LUTAJUĆI REPORTER: Ča mi je zajik plav? Uf. dobro, provat ću govorit da me razumite. Su fratri doma?

MUŠKI GLAS: Ako su fratri kod kuče?

LUTAJUĆI REPORTER: E to! Vidite kako se moremo lipo razumit. Vidin se greste od njih. Ste bili na spovidi?

MUŠKI GLAS: Pa… ovaj… hm…ne…da… nije bitno

LUTAJUĆI REPORTER: I kako je pasalo? Su ča opasni? Mene je malo strah, aš nisan bil na spovidi od… ne domišjan se, jednino znan da je bil Božić. Ča daju velu pokoru ili su milosrdni?

MUŠKI GLAS: Ma ja sam dobio nešto preko 38.000.

LUTAJUĆI REPORTER: Kolikoooooo? Ajmeeeeeee majko! Očenaša?

MUŠKI GLAS: Jok. Metara kvadratnih.

LUTAJUĆI REPORTER: Čaaa? Štooooooo? Kaaaaaaaaaj?

MUŠKI GLAS: Isusek, kaj mi je ovo trebalo. A koji si ti sad?

LUTAJUĆI REPORTER: Ma ja san Lutajući. Malo san zalutal tu kod fratri. A ki ste vi?

MUŠKI GLAS: Tko sam ja? XOTO.

LUTAJUĆI REPORTER: Kako? TOTO? Kao ono Toto le Moto?

HOTO: Ma ne, bedak jedan. H-O-T-O! H kao Hrvatska, O kao…

LUTAJUĆI REPORTER: A to! To je neka kratica? Neč kao Hrabro Otočane Terena Oslobađamo?

HOTO: Neeee… bezobraznik jedan. Ja… mi ništa ne otimamo, nego pošteno kupujemo. I pošteno plaćamo jesan metar jednu marku ili euro, ovisi koliko su bivši vlasnici terena upoznati sa svjetskim valutama. To je ustvari kratica mog prezimena i imena, Horvatinčič Tomislav, sa mekim Č na kraju.

LUTAJUĆI REPORTER: A sad znan. Vi ste onaj ekolog i dobročinitelj, ki je odlučil Zagreb uljepšat specijalnim rožicama ke nikad ne uvenu?

HOTO: Je taj sam.

LUTAJUĆI REPORTER: A kakove su to rožice?

HOTO: Prekrasne su i traju decenijama. Armirano-betonske.

LUTAJUĆI REPORTER: Stvarno? Ajme kako super. A bi bili tako dobri da i našu Boduliju oplemenite, tako se reče, ča ne, s takovin rožicami. Neću reć da ih već nimamo dosta po Dubašnici, Klimnu, Solinama… ali nikad toga previše.

HOTO: Imaš pravo. Upravo se spremam posaditi takvo nevenujuče cviječe, sa mekim č, normalno, sve od Pineziča do Valšljive… ili … Val… kako ono bješe…

LUTAJUĆI REPORTER: …Valbiske?

HOTO: Jest to. Znao sam da je neka rakija u pitanju. Pio sam je u Poreću.

LUTAJUĆI REPORTER: Ajme kako super! I kad ćete počet saditi? I rabi li van kakova dozvola?

HOTO: Lako za dozvolu, to je najmanji problem. Znam da i tu kod vas, kao i u Zagrebu, ima ljubitelja cviječa, pa bum lako dobil dozvolu. A ako i ne dobijem, to nije uopče bitno. Veči mi je problem da još nisam vlasnik cijelog tog prostora. Kad riješim sa fratrima, još če mi trebati nekoliko desetaka tisučica kvadrata i sadnja če moći poćeti. Sa tvrdim č.

LUTAJUĆI REPORTER: A ne bojite se prosvjeda protivnika rožica kako u Zagrebu?

HOTO: Ma kakvi. Ja znam da vi Budili volite cviječe. I da ste vi mirne ovćice koje ni mrava ne bi zgazile. Nego imaš li ti ili tvoji tamo kakve terene?

LUTAJUĆI REPORTER: Pa da, imate pravo. Mo smo stvarno mirne ovce. I koze čak. Svaki nas more potezat za rogi, a mi se samo dobroćudno smijemo. A ča se tiče tereni, pa ovaj… ja niman, ali moja teta Mare i ujac Osip imaju tamo neč…

HOTO: Ajde budi dobar i daj mi njihove telefone.

LUTAJUĆI REPORTER: Ma nisan lud. Pa kako ću njin ja zet telefon od doma. Jadili bi se na me.

HOTO: Ma ne mislim da im uzmeš aparate, nego da mi daš njihove brojeve telefona.

LUTAJUĆI REPORTER: Paaaaa… ne bin smel baš…

HOTO: Ajde ne budi škrtica. Evo ti najnovije najkice, originalne cigarete s tržnice u Bihaču i najmoderniji diktafon da ne tegliš taj ogromni i zastarjeli kazetar po svijetu.

LUTAJUĆI REPORTER: Ajmeeee majko super! Jupiiiiiiiiiiii! Dobro, dat ću vam njihove brojeve, samo nemojte reć da san van ih ja dal. Od tete Mare je 555-TRES!

Čuo se prasak i iz diktafona se podigao plavičasti dim smrti. Diktafon je ispustio dušu. Svi smo u panici pojurili van…

Bez obzira što je ispao i ovca i koza i magarac i još poneka glupa i naivna domaća životinja, bilo nam ga je na kraju ipak žao. Mislio je da se riješio onog svog ogromnog kazetara od 15 kila žive vage. Ipak nije.