Knin i oko Knina u ‘Planinama’ Petra Zoranića

Naj Blog

Vezane vijesti

Zadnji recepti

Najnoviji videi

Igre, igrice

Vijesti 1

Vijesti 2

Noćni smiraj na 'Dinari Krkinoj majci'

PETAR ZORANIĆ, PLANINE

Od Krke rike i kud prohaja i od ńe istoka

Cap. XXI.

Jur sfude jasna zora novi dan navišćevaše i ptičice sunčenu svitlost žubereći pozdraflahu, kada kupno s Dinarom ustah se, na ļubavi i po ńoj povraćeni slobodi zahvalib, i ča boļe umih u napridak priporučih se; i žeļan na domaće bašćine dojti put uprosih.

Tad ona: Ne meni, reče, da Milosti, sinko, zahvali. A put tvoj doma pojti nije da se nauznak kud si došal vratiš, da niz goru ovu pram poldne pojdi i tude na bašćine laznije i zdravije dojdeš

— Tad ja s Bogom rekši, niz vrh uputih se vazda gorńu nogu stanoviteći, i grede u livo uho sunce iztičući tepļaše mi; i ne vele prošad na livu moju polag vruļe iz gore raskošo i obilo vrući najdoh se, i tuj kud ću projti sumńivo misleći; eto iz vruļe s maļahnom plafcom vila jedna sfa u vodeni prateži dvorna pram meni izašadši reče:

Ulizi slobodno u brodak moj, ja ću te u poznane strane dovesti.

— Ja budući od prija tih ali takovih stvari skusia, budi da nikuko predļif, jer ona sfa vodena a plafca od vodene site prez jinoga načina upletena biše, ništar mańe vižbom ukripļen u brodak ulizoh ki samo po ńe zapovidi prez jidra i vesal kud ona hotiše ploviše.

Žeļa u meni, kako je običaj, neznano znati, tko ta vila biše, srdačce nukaše opitati, dali stid nika jazik uztezaše, jer mnogo krat prezrazborno opitanje najkoli od božastvenih čeļadi od kih, kako mi se vidi, vila biše, na pogibili zanilo jest; u to muče steći i samo ńe pozor nigda i nigda pozirah. Tad ona morebiti ono ča ja žeļah domišļajući se:

Ne čudi se, reče, ni plavci ni meni takove nas gledajući. Da znaš, ja KRKA zvana jesam Dinarina hći, vila i gospodarica rike ove.

— U to tiho dali hrlo plafca ploviše, i na desnu jur nigda pični TNIN ostavismo, i ne vele prošad, eto vila jedna velik sud vode za harač Krki pokloni, a na sudu Butinšćica dijaše; iz druge strane dojde pak niki sudom velikim takoje i on harač prida, a ime na sudu Topolje, i jinih mnozih s obih stran vil vidih, ke se Krki klańahu i vode za harač pridavahu tja deri dokle se s morem ļubi.

I tako plovući s live i desne strane kaštele, polače i sela nigda obila i bogata, a sad rasuta prez izma vijahu se. Tad na místo jedno ali ť na brig dojdosmo kadi voda iz visoka i strmеnа briga jako i vele naglo rovući pada. Stah ja tad predļif ne malo skok ta s tom plafcom prijati; ništar mańe ne znam kako zdravi doli najdosmo se. Reče mi tada vila: Na sedmera takova i još strašnija mista pri neg к moru dojdemo priti nam je. (str 87-88)

Iz Stari pisci hrvatski,16, 1888. HAZU.

Cijeli tekst Zoranićevih Planina, možete naći na http://dizbi.hazu.hr/index.php?search=2&paging=1&query , Djela Petra Zoranića, Antuna Sasina, Savka Gučetića Bendeviševića.

O Petru Zoraniću, ne znamo mnogo. Rodio se 1508. ( prema S. Antoljaku 1506. ili 1507. ) u Zadru, kamo je njegova obitelj prebjegla iz Nina pred Turcima. Povijest ga prvi put spominje 1531. kao ninskog notara. U njegovoj biografiji javlja se mnogo, do danas neriješenih problema. Nešto o tome pogledajte u dolje navedenoj literaturi. Ne znamo ni točan datum njegove smrti. God 1543. je još živ, a 1569 g. kada su tiskane Planine, već je bio mrtav. ( Podaci spominju nekog Petra Zoranića 1547.u Bihaću. ) To se zna, prema nekim podacima iz prvog (poznatog) izdanja Planina, koje bi on sigurno promijenio da je bio živ.

Planine su prvi, poznati, hrvatski roman koji je nastao 1536., a tiskan 1569. u Veneciji. Do naših vremena sačuvan je samo jedan primjerak. Pored Planina, zna se za još dva njegova djela, Ljubveni lov i Vilenice, koja su izgubljena, a sam Zoranić ih spominje u romanu.

Ne pada mi na pamet, ulaziti u književnu analizu Planina, koju je uostalom jako teško čitati zbog arhaičnosti tadašnjeg hrvatskog jezika. Ipak bih vam to preporučio da bi barem uočili sa kolikim ushitom on pjeva o svojoj domovini, zavičaju. Taj njegov ushit je zarazan.

Uz ova tri navedena njegova djela, 70-tih godina 20 st. je pronađena anonimna pastirska ekloga iz 16. st, koja se pripisuje Zoraniću (JosipVončina).

O malo drugačijem viđenju Zoranićevih Planina pogledajte u tekstu Slavomira Sambunjaka, Enigmatika u Planinama Petra Zoranića.

O Petru Zoraniću i Planinama više na:

http://dizbi.hazu.hr/index.php?search=2&paging=1&query (Djela Petra Zoranića, Antuna Sasina, Savka Gučetića Bendeviševića) 

http://www.matica.hr/Vijenac/vijenac366.nsf/AllWebDocs/Petar_Zoranic__stablo_domovine (Josip Bratulić, Petar Zoranić,Stablo domovine),

http://www.zadarskilist.hr/clanci/18082008/tko-je-petar-zoranic-i-sto-nam--donosi (Tomislav Marijan Bilosnić, Tko je Petar Zoranić i što nam donosi),

http://hrcak.srce.hr/file/96888 (Slavomir Sambunjak, Enigmatika u Planinama Petra Zoranića),

autor: miro